СТАЈАЊА
ЗАШТО СТОЈИМО У ЦРНОМ?
УДИК подстиче заједницу на размишљање и градњу културе ненасиља. Нашом црнином ми управо указујемо на заједницу у којој се налазимо. Свесни смо чињенице да Босна и Херцеговина у пост-конфликтном периоду огрезла у културу насиља. Из тог разлога, црнина је оно што нас обележава и чини отпором према маси која његује културу насиља. Црнина је наш карактер за покрет.
ЗАШТО ШУТИМО НА НАШИМ АКТИВНОСТИМА?
УДИК сматра да нема одговора на културу насиља у заједници. У истом моменту одајемо почаст жртвама. Ћутањем подстичемо заједницу на размишљање, а уједно не постоји ни један други начин како бисмо се одупријели насиљу у којем живимо. Шутња је наш позив на покрет против насиља у заједници.
ЗАШТО СМО НА УЛИЦАМА?
Зато што не дозвољавамо заједници да одговара на нешто за шта се ми не слажемо. Не припадамо колективу заједнице која одобрава насиље и не чини ништа да би се то насиље умањило.
ИНСТАЛАЦИЈА
ШТА ЈЕ ИНСТАЛАЦИЈА?
Инсталација представља наменски израђени предмет од одређеног материјала са одређеном поруком, како би се тим предметом на тргу упутила порука јавном мијењу, а уједно на тај начин се испитује јавно мијење. У истом моменту испитујемо тачку гледишта онога који посматра предмет, али и шта за њега / њу представља тај предмет.
ГДЈЕ СУ АКТИВИСТИ/КИЊЕ
Када се инсталација постави активиста / киња нема на терену.
ШТА БИВА СА ИНСТАЛАЦИЈОМ?
Инсталација остаје на тргу док од стране јавног мијења или институција државе не буде уклоњена.
ЈАВНИ
АКТ
ЗАШТО СПИКЕР/ИЦА?
Спикер/ица представља активисту/кињу који/а се налази на узвишенијем месту у време акције. На том месту чита проглас, док остали активисти/киње мирно стоје у шутњи. Након прогласа спикер/ица у тишини остаје на узвишенијем месту са којем је читао / ла проглас.
ЗАШТО ЈЕ ПОТРЕБАН СПИКЕР/ИЦА?
Спикер/ица даје информације о тренутном проблему у заједници, које заједница из неког разлога игнорише. Он/а шаље поруку са јавног места јавном мијењу. После читања прогласа остаје на узвишенијем месту као симболика особе које поседује информацију коју заједница игнорише.
ЗАШТО ОСТАЛИ АКТИВИСТИ/КИЊЕ ШУТЕ?
Зато што они/е представљају двојаку функцију у време јавног акта. Они/е говоре својом шутњом, али и подсећају заједницу како она реагује у културу насиља.
АЛТЕР
НАТИВНА КУЛТУРА
Мировне акције којима одајемо почаст жртвама је симболика сваке активности коју УДИК спроводи у јавности. УДИК сматра да је улица закон деловања у заједници и да се проблеми решавају на улицама - на трговима сваког града. Чинимо видљивим ненасилни отпор у свим видовима дискриминације; вјерском, културном, сексуалном и идеолошком погледу.
У црнини и ћутању, УДИК исказује најдубље поштовање према убијеним цивилним жртвама рата, али и бол с којом се целокупна заједница сусреће. Тим чином, УДИК жртвама даје снагу, да нису саме, да има неко да се бори за њихова права и да ће неко за њих стајати на неком тргу. Путем потпуног признавања свих видова приговора савести мировном едукацијом, кампањама, акцијама грађанске непослушности, УДИК захтева демилитаризацију заједнице.
Активисти/киње УДИК-а шаљу јасну поруку да се УДИК бори за Праведан мир, али да ће се обратити и саслушати сваку особу којој је то потребно прихватилиште у сваком погледу.
УДИК не дозвољава заједници заборав нити било који облик насиља. Он је тај који "узнемирава" заједницу од заборава и позива заједницу на што брже реаговање. Захтевамо одговорност, сарадњу са МКСЈ, Судом БиХ, одговорност за ратне злочине, отварање политике мира, солидарности и на тај начин перманентно захтевамо суочавање с прошлошћу.
ЛИЧНО ЈЕ ПОЛИТИЧКО
УДИК реагује на проблеме у заједници, те указује на њихову битност у будућности. Путем својих активности решава проблеме са којима се суочава заједница. Сматрамо да је проблем једне особе проблем свих нас у заједници, и због тога активисти/киње су у више наврата реаговали, подржавали и посећивали места на којима смо сматрали да је потребна њихова подршка.
2013. године УДИК се бавио питањем проблема деце школараца из места Коњевић-Поље покушавајући ентитет Република Српска усмерити ка што боље решењу када су у питању бошњачка деца из тог места. У више наврата, активисти/киње УДИК-а су посећивали/ле шаторско насеље испред Канцеларије Високог представника у Босни и Херцеговини, у Сарајеву. УДИК је Дан људских права (10. децембар 2013 год.) Обележио са децом из Коњевић-Поља у шаторском насељу у Сарајеву.
2014. године УДИК је јавно осудио напад Queer Festival Мerlinka у Сарајеву, Захтијеваћу осуду од државе, али и привођење лицу правде осумњичених за овај вандалски чин. Активисти/киње УДИК-а су присустовале Мерлинки како би пружили подршку овом фестивалу.
2014. год. Активисти/киње УДИК-а су учестовали/ле у психолошкој подршци у поплављеним подручијима у Босни и Херцеговини. У овом проблему највише је учестовао психолог и активиста УДИК-а Јусуф Хафизовић.
2014. године УДИК је био потписник са 28. невладиних организација у Босни и Херцеговини које су захтевале оставке представника Хрватске демократске заједнице (ХДЗ БиХ) због исказане подршке повратку ратног злочинца Дариа Кордића у Босну и Херцеговину.
2014. године УДИК је својим присуством подржао први Међународни дан поноса IDAHO у Бања Луци.
2014. године УДИК је подржао Међународни дан поноса IDAHO "Зона слободна од мржње" у Београду.
2014. године УДИК јавно осудио напад на Жене у црном који догодио 09.07. у Ваљеву (Србија) захтевајући од Републике Србије хитно реаговање и хапшење починилаца овог напада. УДИК је иу априлу исте године од Републике Србије тражио да се Жене у црном заштите поводом позива на линч на који је позвао Радомир Пучачe, бивши портпарол Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Поводом напада, УДИК је 10.07. 2014. године одржао мировну акцију у Сарајеву, поводом сећања на геноцид у Сребреници, али и упутио поруку, да је та акција била и подршка Женама у црном. Акцији су се одазвали Фондација ЦУРЕ и Сарајевски отворени центар.
СУОЧАВАЊЕ
СА ПРОШЛОШЋУ
Суочавање с прошлошћу обухвата широк спектар активности које се тичу минулих нарушавања људских права, иу неким случајевима, реконструкције узрока ратова и конфликата. Ратови који су се водили на подручју наше и суседних земаља за собом су оставили разноврсне болне ране и губитке. Ова нам чињеница даје за наслутити колико је велик значај истине, утврђивања чињеница и остварења правде као темеља за будућност.
Принципи суочавања са прошлости које користи Удружење за социјална истраживања и комуникације су:
Култура сећања - Меморијализација и посета местима масовних егзекуција.
Едукација о суочавању с прошлошћу - путем филмова, конференција, трибина које УДИК организује како би јавно мијење имало што бољи увид у ситуацију шта се то догађало у прошлости, како се то не би поновило у будућности.
Усмена прикупљања личних сећања, делом се заснива на основним методолошким принципима методе усмене прошлости који се користе од њеног усвајања као нове, научно прихваћене технике историјског документовања.
Снимање усмених сећања се заснива на интервјуима (зависно о доби казивач/ица) укључују животну прошлост казивача/ице: предратна, ратна и послератна искуства, искуства из времена послијератних вансудских егзекуција, године социјализма, политичка превирања пред рат 90-их, догађаје из ратних сукоба 90-их ...
Похрањивање и обрада снимљених видео материјала укључују:
1. Пренос видео снимке са камере (меморијске картице) на спољни диск
2. Кодирање видео снимке у жељени формат
3. Транскрибирање
4. Превод транскрипта на енглески језик
5. Израда титлова на босанском / српском / хрватском и енглеском језику
6. Монтирање видео снимке на основу транскрипта
7. Постављење монтиране снимке са титловима на веб страницу
8. Уписивање метаподатака (подаци о казивача / цама) у интерну базу података
АНТИ ФАШИЗАМ
Антифашизам представља једну од константи деловања Удружења за социјална истраживања и комуникације (УДИК). Супротстављање свим видовима фашизма делимо са свим демократским снагама у земљи и свету, а антифашизам је након Другог светског рата постао неупитна вредност демократије, коју деле сви слободољубиви људи, тако да је нпр. 9. мај, дан на који се обележава годишњица капитулације Хитлерове Немачке проглашен Даном Европе.
Историјски, фашизам се јављао у разним формама: од италијанског фашизма, преко немачког националсоцијализма (и његових локалних опонашања, какво је у Босни и Херцеговини било усташтво), шпанског франкизма, итд .. У земљама бивше Југославије сви квислиншки покрети и режими за време Другог светског рата били су у већој или мањој мери фашистички, што се нарочито очитовало у њиховој геноцидној пракси (усташки логор Јасеновац је био највећи логор смрти у Европи ако се не рачунају немачки логори, а Сарајево је захваљујући домаћим колаборационистима постао 1941. готово у потпуности очишћен од Јевреја). Ратови 90-их година по много чему су и континуитет локалних видова фашизма који су поражени 1945 године.
Међутим, не смемо занемарити ни улогу режима Слободана Милошевића, који се позивао на антифашистичку традицију, али је по свом карактеру био националсоцијалистички.
Данас се у свету фашизам јавља у разним видовима: од покушаја ревизије историје (нпр. Оспоравање холокауста), преко разних тоталитарних идеологија, до неофашистичких, неонацистичких, расионалистичких и сличних покрета.
У мањем Босни и Херцеговини фашистичке тенденције се очитују с једне стране у организованом порицању или релативизовање злочиначке прошлости из 90-их година прошлог века, а са друге стране у деловању неонацистичких и клерофашистичких група, које у јавни говор уводе најгрубље форме мржње и теже успостављању органског (тј. тоталитарно-фашистичког) поретка.
Дејтонски споразум у Босни и Херцеговини јесте довео до прекида радикалног насиља - рата, али није довео до промене идеолошког система, културних образаца који су произвели рат: мржња према другима и различитима у етничком, вјерском, сексуалном погледу тако да се УДИК наставио веома интензивно залагати против свих видова фашизације друштва.
Супротстављајући се и порицању злочиначке прошлости и говору мржње, УДИК перманентно денунцира локалне видове фашизма.
на врхна врх
ФЕМИНИЗАМ
Ангажман Удружења за социјална истраживања и комуникације (УДИК) састоји се од феминистичке теорије. Феминизам је покрет који тежи ка једнакости и равноправности полова и родова, а не само превласти жена у заједници, како је често тумачено.
Феминистички ангажман Удружења за социјална истраживања и комуникације (УДИК) је:
РАДИКАЛНО АНТИПАТРИЈАРХАЛАН:
Јер је патријархат не само систем надмоћи (једног пола над другим, једне класе/расе/нације над другим/ом), већ је патријархат главни узрок рата. Патријархат је оно што је учинило заједницу насилном и патријархат је оно што је заједница прихватила као једину вредност не схватајући да је та вредност загарантована на насиљу.
АНТИНАЦИОНАЛИСТИЧКИ
Јер је национализам један од највидљивијих и најразорнијих манифестација патријархата - Свођење жена на улоге мајки и супруга, на машине за рађање, одузима женама право наизбор и самоопредељење. То је идеологија неког народа да је он "најбољи". Обично се јавља када тај народ доживљава неку врсту слабости свог колективног идентитета те тежи ка јачању заједништва. Нажалост, често то ради на штету других народа који су једнако "најбољи" као и они. Национализам је оно што преовладава у систему вредности наших држава и он је оно што чини кључем патријархалног система вредности.
АНТИМИЛИТАРИСТИЧКИ
Јер је милитаризам наоружани патријархат, јер трошкови за рат, војску, наоружање највише погађају најслабије у заједници, јер се милитаризам ослања на силу и насиље у решавању свих проблема и сукоба. Са милитаризмом друштво се подстиче на сталну спремност на борбу од непријатеља. Милитаристи каткад не разумеју да има много начина да се реши конфликт осим насилним путем.
АНТИКЛЕРИКАЛАНИ/АНТИФУНДАМЕНТАЛИСТИЧКИ:
За стриктно раздвајање цркве од државе - супротстављање покушајима цркве да друштву наметне политику која радикално снижава достигнути ниво демократије и људских права. Слобода исповиједања вјере такође треба да подразумева и слободу од исповедања вере. Сходно томе, утицај вере на државу не би требао да буде јак.
АНТИХОМОФОБИЧНИ:
Залажемо се за једнакоправност сексуалних мањина и избора као основног људског права.
АНТИДИСКРИМИНАТОРСКИ:
Дискриминација представља искључење Другог и Другачијег, које се темељи на основу страха и незнања. Ми смо радикално против дискриминације градећи другачији систем вредности, залагајући се за Праведан мир у заједници.
ПРОТИВ ИДЕОЛОГИЈЕ И МОНАРХИЈЕ
За борбу против робља, експлоатације, и потлачавања у заједници која негује насиље. Едукација друштва на слободу и ослобадјање од владајућег система, да би се постигао демократски и свеправно етички стил живота.